Reumatoidni artritis i Spondiloartritis

Reumatoidni artritis

Reumatoidni artritis je bolest u kojoj su zglobovi neprestano ili tokom najvećeg dela dana, bolni i otečeni, bez obzira da li ste prethodno naporno radili.¹

Obostrana upala zglobova šaka i stopala najčešće je udružena sa osećajem ukočenosti koja je najizraženija ujutru i traje duže od jednog časa¹.

Osim zglobova šaka i stopala, upalom mogu biti zahvaćeni ostali zglobovi i drugi organi (pluća, koža, oči).^{1, 2}

Razlog zbog čega neko oboli od reumatoidnog artritisa je nedovoljno poznat. Pretpostavlja se da je bolest posledica nasledjenih gena i spoljašnjih faktora kao što su upotreba cigareta, prethodne infekcije ili povrede zglobova.³

Početak reumatoidnog artritisa je najčešće postepen. Može biti praćen povišenom temperaturom, zamorom, bolovima u zglobovima i osećajem slabosti.³

Ukoliko imate ovakve ili slične simptome koji traju više nedelja, potrebno je da se javite Vašem izabranom lekaru. U nadležnom domu zdravlja, izabrani lekar ce saslušati Vaše tegobe, pregledati Vas i proceniti da li Vam je potreban uput za pregled reumatologa.⁴

Potrebno je uraditi laboratorijske analize koje su važne za ispitivanje artritisa: sedimentacija eritrocita, C-reaktivni protein, kompletna krvna slika, biohemijske analize i nalaz urina. U reumatološkoj ambulanti se potom rade dopunske laboratorijske i imunološke analize, kao i ostali potrebni pregledi (rendgen snimanje, ultrazvučni pregledi i pregledi magnetnom rezonancom).³

Nelečen reumatoidni artritis ostavlja posledice na zglobove u smislu disfunkcije i deformiteta.³

Lekovi koji suzbijaju bol i otečenost zglobova se dele na klasične i novu generaciju lekova koji suzbijaju faktore koji su odgovorni za nastanak zapaljenja u reumatoidnom artritisu.³

Ultrazvučni pregled zglobova služi za postavljanje dijagnoze, za praćenje artritisa i primenu lokalne terapije u same zglobove.⁵

Lečenje reumatoidnog artritisa je zadatak tima kojeg osim reumatologa, čine fizijatar, ortoped i medicinski tehničari.⁶

Spondiloartritisi

Spondiloartritisi predstavljaju grupu raznovrsnih zglobnih poremećaja.⁷

Kada je u pitanju muskuloskeletni sistem, zapaljenje zahvata mesta na kojima se tetive pripajaju za kost, kičmeni stub, zglobove koji povezuju kičmeni stub sa karlicom i/ili ostale zglobove.⁷

U grupu spondiloartropatija se svrstavaju: ankilozirajuci spondilitis, psorijazni artritis, reaktivni artritis,  artritis povezan sa zapaljenskim bolestima creva, kao i nediferencirani spondiloartritis.⁷

Ukoliko su Vaša ledja i/ili ostali zglobovi (sakroilijačni zglob, periferni zglobovi) bolni, otečeni i osećate jutarnju ukočenost koja traje duže od 45 minuta postoji mogućnost da imate spondiloartritis.⁸

Ako pored toga Vi ili član Vaše porodice ima psorijazu, neku od zapaljenskih bolesti creva (Kronova bolest, ulcerozni kolitis) mogućnost je još veća.⁸

Osim zglobova kičmenog stuba i ostalih zglobova, mogu biti zahvaćeni i drugi organi.⁷

Nepoznati su razlozi zbog čega neko oboli od spondiloartritisa, najverovatnije kao posledica naslednih i spoljašnjih činilaca.⁷

Početak spondiloartritisa je najčesće postepen.

Ukoliko imate ovakve ili slične simptome koji traju više nedelja, potrebno je da se javite Vašem izabranom lekaru. U nadležnom domu zdravlja, izabrani lekar ce saslušati Vaše tegobe, pregledati Vas i proceniti da li Vam je potreban uput za pregled reumatologa.

Potrebno je uraditi laboratorijske analize koje su važne za ispitivanje spondiloartritisa: sedimentacija eritrocita, C-reaktivni protein, kompletna krvna slika, biohemijske analize i nalaz urina.⁷

U reumatološkoj ambulanti se potom rade dopunske laboratorijske, imunološke, genetske analize, kao i ostali potrebni pregledi (snimci magnetnom rezonancom, rendgen snimci, ultrazvučni pregledi).⁷

Nelečen spondiloartritis ostavlja posledice na zglobove u smislu disfunkcije i deformiteta.

Lekovi koji suzbijaju zapaljenje zglobova i tetiva se dele na klasične i novu generaciju lekova koji suzbijaju faktore koji su odgovorni za nastanak zapaljenja u spondiloartritisu.⁷

Ultrazvučni pregled zglobova i tetiva služi za postavljanje dijagnoze, za praćenje spondiloartritisa i primenu lokalne terapije u same zglobove i tetive.⁹

Lečenje spondiloartritisa je zadatak tima kojeg osim reumatologa, čine fizijatar, ortoped i medicinski tehničari.^{7, 10}

Reference

1. Daniel Aletaha et al., 2010 Rheumatoid arthritis classification criteria: An American College of Rheumatology/European League Against Rheumatism collaborative initiative.

2. Athan Baillet et al., Points to consider for reporting, screening for and preventing selected comorbidities in chronic inflammatory rheumatic diseases in daily practice: a EULAR initiative.

3. Krati Chauhan et al., Rheumatoid Arthritis.

4. Bernard Combe et al., 2016 update of the EULAR recommendations for the management of early arthritis.

5. Alexandra N Colebatch et al., EULAR recommendations for the use of imaging of the joints in the clinical management of rheumatoid arthritis.

6. Josef S Smolen et al., EULAR recommendations for the management of rheumatoid arthritis with synthetic and biological disease-modifying antirheumatic drugs: 2016 update.

7. Rouhin Sen et al., Seronegative Spondyloarthropathy.

8. Sarah Lipton & Atul Deodhar, The New ASAS Classification Criteria for Axial and Peripheral Spondyloarthritis.

9. P Mandl et al., EULAR recommendations for the use of imaging in the diagnosis and management of spondyloarthritis in clinical practice.

10. Désirée van der Heijde et al., 2016 update of the ASAS-EULAR management recommendations for axial spondyloarthritis.

Ovaj članak je sponzorisan. Svi stavovi i infromacije date u ovom tekstu su stavovi autora, a ne kompanije Merck Sharp & Dohme d.o.o.

Merck Sharp & Dohme d.o.o., Omladinskih brigada 90a, 11070 Beograd.
RS-NON-00220; Exp 12/2022